WebGL vs OpenGL

WebGL (Web Graphics Library)

Uglavnom je dizajniran za rendiranje dvodimenzionalne grafike i interaktivne trodimenzionalne grafike. To je JavaScript API koji se može koristiti s HTML5. Podržava više platformi i dostupan je samo na engleskom jeziku. WebGL programi sastoje se od kontrolnog koda koji je napisan u JavaScriptu.

Postoje mnoge prednosti korištenja WebGL-a, budući da su WebGL aplikacije napisane u javascriptu. WebGL pruža podršku za sve preglednike i mobilne preglednike, kao i za iOS safari, android preglednik itd. WebGL je open-source. WebGL podržava automatsko upravljanje memorijom kao pisan u skriptom jeziku, dakle nema potrebe za ručnom dodjelom memorije. Nema potrebe za dodatnim podešavanjem, a za razvoj web aplikacije potreban je samo uređivač teksta i preglednik.

OpenGL (Open Graphics Library)

Naziva se višejezičnim i platformskim aplikacijskim programskim sučeljem za rendiranje dvodimenzionalne i trodimenzionalne vektorske grafike. OpenGL pruža mnoge funkcije unutar proširenja.

OpenGL API se koristi za interakciju s GPU-om (jedinicom za grafičku obradu) kako bi se dobilo hardverski ubrzano renderiranje. OpenGL aplikacije se uglavnom koriste u računalno potpomognutom dizajnu, virtualnoj stvarnosti, vizualizaciji, video igrama itd. Izvorni autor OpenGL-a bio je Silicon Graphics. Grupa Khronos ga je razvila. Prvobitno je objavljen 1992. godine, a napisan je na jeziku C. OpenGL naredbe ili shaderi su napisani u jeziku GLSL.

OpenGL se dakle ne izvodi u prozoru web preglednika već u prozoru neke desktop aplikacije. Tako može biti napisan u jezicima poput C, C++, C#, Java, Python ili Lua. Ako se piše u nekom jeziku koji nije C ili C++, potrebno je preuzeti i instalirati pakete i biblioteke za korišteni jezik kako bi ispravno povezali program s OpenGL-om.

Windows kompajleri uglavnom već imaju instaliranu biblioteku opengl32.lib koju je potrebno uključiti u svoju aplikaciju kako bismo mogli raditi s OpenGL-om.